Pastir

467

окићеном, видиш га, он се завукао у како ћоше, па ћути, стараГући се. да се не сукоби ни с чишм погледом. И он може бити остао би тамо до самог свршетка докле га маша не би позвала, да иду кући. Но нагеданпут истрчи од некуда други, слободниш веселиш дечко, ученик већ четвртог а можда и шестог разреда гимназте. „А љубезни мо! Мито, зар си и ти овде?“ Е драго ми Ге, драго. Па што си се тако смрзао? НебоГ се, болан! Зар ти ниси чедо XIX. века ? Прошла су она времена, кад су ђаке свуда пратили с Фиргазима. Ми сад можемо уживати све оно, што уживагу и други одрасни људи. А1де замном. Та ћу те упознати са свима етикетима балским. Бал се свршио. Мита се враћа кући потрешен, узнемирен, као што и мора бити са сваком младом природом, способном, да усваГа упечатљења. Сутра он већ не иде у школу. 1. Тер проспавао Ге време, 2. шпе научио лекциГу, 3. глава га боли, 4. он 1е нешто потрееен, збуњен, и т. д. А прекосутра он доноси у школу цедуљу од маше у когог се вели: „мог син, ДимитриГе, нте могао доћи у школу због болести. Молим вас г. директоре, извините му одсустваА Мита ге опет у школи; но школа му већ нше тако на уму као бал. И он почиње чешће, чешће измицати на бал, ако не на Гаван, општински , а оно негде на приватан, код познаника, сродника и т. д. Погледаш, а код њега с дана на дан слаби воља к раду, он нешто блед, расеГан , сетан, лењив. А због чега ? И шта све ово значи ? Ствар Ге држимо Гасна. А гимназша ништа о том не зна, па наравно да не може ни да зна. ТБог Ге познато само то, да Мита не бива у школи и то свагда због болести; Гер тако сваки пут гласи цедуља, когом он уверава своге наставнике. А држећи, да Ге тако, наставници почну Гош мало по мало снисходити Мити, штедити га од укора, и кад не зна своГу лекциГу, жалити га у слабом успевању. И Гели могућно за ово кривити школу?