Pastir

469

вити. Та ако ништа друго оно ће ме отац дражити, кад стане да пуши.“ — „Е аГде де, да ти допустим 1едну ци* гару изгутра, Гедну у подне и гедну у вече; али за више — ни речи. Оди закуними се, како више нећсш.“ И дете се заклиње свим на свету, али опет продужава своГу стару навику. До душе отац на то гледа с презрењем ; може бити да ио кош пут и избиге сина за ту шкодљиву навику. Но која Ге вагда, кад се овде дечко находи под закриљем маше. Отац 1 е на раду и ретко кад у дану виђа детета више од 1 еданпут или дванут, а с машом Ге оно ваздан. Прави отац нактрожи1е прети, даће дете испребтати, истући, како горе може бити, само ако га ухвати да пуши, па брижљиво почне остављати свог духан, да га дете не пронађе. Но чедољубива мати подмакне сину кад грош а кад и два, и ето ти начина, да се опет дође до духана. Ево како се све ка из шале, нехотично деца мало по мало науче на ту ружну и убитачну страст тако, да ми заиста имамо сад ђака, коме нема ни 15 година, али боље пуши него старац преко 50 свошх година. Но агде да рекнемо да све ово за човека весела нте иишта више до смешно, забавно. А шта ћете рећи за ово, што родитељи врло често имагу обичаГ пред децом грдити школске наставнике, смегати се њиховим наређењима, препорукама, нодметати им пристрасност, несправедљивост. Ученик добио на прилику из Француског 1езика Гединицу. Родитељи не стиде се рећи пред дететом: „тако 1е то, кад нам доведу туђинца да нашу децу учи! Деца не могу ни да разуму шта пита, а он удри њима гединице." „А шта, г-ђа Лено, ваш син иде редовно у гимназту?“ — „Да, иде редовно, тек ево невоље, што из некакве алгебре све Гединица — те Гединица. Знам 1 а тога учитеља. Он има такву нарав, да кад се на кога онизми , е — неће му дати добру белешку, па ма Бог-зна како знао!“ — „А