Pastir

554

Па и кад би ово занимање с науком било Гедно за другим, без прекидања, а друге споредне дужноети вршиле се опет у Гедном не прекидном току времена: онда би опет и когекако било. Но ово Ге далеко горе што овако бива Гедно преко другог. Узео Ге на прилику богослов да учи лекцигу, но не прође Гедан сахат, њега већ зову у цркву. а там мало после у школу, на шени(е, на вечерње, тако, да он никад нема у дану ни три, четири сахата у за стопце слободна, да би могао озбиљски промислити о решењу каквог научног питања или задатка школског, те тако да се научи мислити. Па зато ми и видимо доцниГе у животу већином свештенике, кош не само немагу стрпљења да прочита1у какву озбиљну књижицу, да размисле о оном што су читали, да упамте и друге томе науче, већ напротив избегавагу сваки рад, свако занимање научно. А ово Ге природна посљедица тога, што се они нису навикли ни у школи да мисле, што им нте књига и научан рад прешао у суштаствену, тако рећи, потребу, без коге они неби могли опстати, и кога би за њих била као друга природа. У дане недељне и празничне, у дане одмора око Божића и Васкрса, ученици богословше такође не могу да се занимагу с науком; Гер су у те дане више на богомољи него што су слободни. А ко неверуге како Ге то тешко а готово и немогућно занимати се с душевном радњом после тога, кад се физично на богомољи 3—4 сахата истрошио, ми би томе посаветовали нек издржи Гедну страсну, или макар и светлу недељу на богомољи онако, како типик црквени захтева и како богослови издржаваГу, па после нек нам каже, да зи смо у овом прави. Ако се игде испуњава строгост молитве и црквени ред у богослужењу, то се испуњава у Русиш Но и РусиГа Ге увидела ту потребу, да своге духовне питомце разрешиод свакидашњег идења у цркву, па их Ге и разрешила. Њихови богослови иду у цркву само недељом и празницима. Ми би били скромног мнења, да се оваг обичаг заведе и код