Pastir

555

нас, па да се тако да више времена умноГ радњи. Нека дакле главно занимање богослова буде књига, са књигом нека спава, устаге, мисли и говори. А кад га ова освести и обогати знањем, кад развте у њему дух водар да може тврдо стаГати за истину, вољу, ко1а би истински упућена била к добру, и срце, ко1е би снажно сачувствовало свему оном што 1е истинско и добро, што ге лепо и часно, кратко рећи: кад га доведе дотле да он унутрашње поња шта 1 е црква и каквог 1е она значага за живот сваког човека, нарочито за живот целог људства; онда ће он и спољашње и унутрашње тежити к њо1 свом душом и свим срцем свошм, онда ће му милте бити посећавати ге но ма какво друго место људско на земљи; Гер ће у њог видети не само 1едну просту Форму и обреде, кош му се при садашњо 1 кратковидности по кадкад чине прекомерно тешки, већ ће видети у свакоГ то1 Форми и обреду мисао дивну и богату, пуну лепог садржаГа и знача1а. Нше ни Исус Христос занимао тако много сво1е ученике Формалношћу. Он Ге д1е1ствовао на њих унутрашње разви1а1ући у њима свест и тумачећи смисао и идегу нове своге вере. А кад их Ге у том спремио он 1е био сигуран да ће та свест према идеш створити и обреде, те тако задовољити и друга осећања људске природе, кога такође хоће1у своГе хране и свога подмирења. По овоме не треба се богати, да би наши богослови у мало бољем занимању с науком а ређим идењем у цркву охладнили према тог лепог светињи нашоГ, већ напротив они би као што мало пре рекосмо, поњав дух и силу цркве, далеко више и боље тежили к њо1 доцнте, кад се опросте школе и школског терета, и изађу да искључиво служе њо1 и онима, кош њог принадлеже. Ослободити наше богослове од свакидашњег идења у цркву, нужно ге шш и зато, што код нас бнва1у доста гаке зиме, а међутим богослова има већина сиромашних кош често немаГу ни здраве обуће а толи топлих хаљина, па због овог