Pastir

619

проповедницима, — и скупљате око себе само 1едне слабоумне људе. Ви говорите: „нек нико ие иде к нама од мужева учених, умних, проницателних; наука, мудрост, вештина — то су код нас ствари забрањене. Но нек дођу и нек се ослоне на нас незналице, слабоумни, ограничени. Робови , женскиње , деца , — све оно што ге ионагвише глупо> непоштено, подло — то су ваша завоГевања. Ви тражите да вам пљеска рита, на слику шарлатана, коти беже од људи паметних, да неби били замаскирани.“ *) **) ФилосоФСка охолост вири из сваке речи Цељса. Он презире грубе људе. Он неће да их удостош ни тога — да с њима стугш у разговор. Хришћанске апологисте по правди изводе славу из те надутости. „Код Хришћана, одговарагу они, устању су да ФилосоФирату не само богаташи , већ и бедни, не само образовани, већ и необразовани — занат лиге, раденици.**) Хришћанство обтављуге да су сви геднаки пред Богом, и освештава ову Геднакост Гедним од свошх суштаствених таипства — литургшом. „ Јер смо Гедан хљев, Гедно пело многи ; Гер свиу Гедноме хљеву имамо заГедницу. (1. Кор. X. 17.) „Разумите и радуГте се, усклицава блажени Августин, сви ми састављамо тедно цело, — Гедно по истини, по љубави, као 1едан хљеб, гедно тело. 0 , таинство влагочестша ! о знамење Гединства! о сатузу љубави! Кад би свет разумео цео знача! ове благе вести, он би се обрадовао томе гласу, као зори лепше своте будућности. Све, кога Ге год газила и презирала охола старина, позивату се сад на весеље живота: роб налази овде место поред свога господара, варвар — поред владике васионе, па и ници духом и телом не одгоне се од свете тралезе. Нема овде ни првих ни посљедних. Сви су подтеднако деца Гедног оца.“ Но међутим ова блага вест не беше примљена с та*) АршЈ Оу 1 §. соп Се4б 1. 9. III. 18. 44. 50. **) ВаИап. Соћс Кгаес. сар. 33. ЈизНп Ађо1. 2. 10.