Pastir

620

квим ентузиазмом, какав одушевљаваше блаженог Августина. Једнакост о коиа они говораху да ће бити остварена тек у другом свету, готово нимало не задовољаваше оне, кош беГаху притиснути тешком материГалном непзднакошћу. Шта више, и у области духовног Геваиђелско учење нашђе на опозициГу, против коГе и до сад бузуспешно рат)1е, но чему победа предстош тек у будућности. У старини, кад у опште цароваше груба сила, свагда присво1аваху и разуму неко право поноситоети. Па зато Философска охолост подели човечанство на две неГеднаке чести. Хедне (у мањем бро1у) намени, да су у стању проналазити истину, а друге, — огромну већину човечанског рода, осуди на заблуде. Исус Христос Гако уста1е против тог племићског духа. Сам будући миран у срцу, он проповеда такву врлину, коГа донде не беше позната старима проповеда смирење. Дубоки смисао иримећаваше се из његових кратких речи, ко1е су се морале учинити чудновате фило софима: вллжени ниции дко т-ћх 2 естк цлрсткУг некгснос. И тако они, кош су ници духом биће уведени у царство истине\ они ће заузети место поред философи . Смирење цени се више него поносито знање. (Наставиће се.)

Пре несо што почнемо излагати идући за овим период срп. црквене исторте — период патртарштва у Србиш ми ћемо нашре да обратимо пажњу читаоца на Босну ову, готово у свима одношашма карактеристичну земљу *) При састављању овог одела о црк. босанско!, ми смо се по нагвише држали Петронићеве расираве о Вогомилица.

(Од С. Н ћа)

XII.*)

(Наставак.)