Pastir

699

У законику има неколико правила тичућа се и неких мањих злоупотреба ири испушавању црквеног устава. Тако н. пр. законом 1е утврђено било, да се духовна лица и власт постављагу и смењаГу правично и без сваке новчане награде. Опредељуге се место живљења калуђерима и каштига, за неиспуњавање устава манаетиреког. Налаже се да светска лица у духовним стварима иду на суђење духовном суду и обратно. Осем ових има шш и таквих, кош више спадагу у правила црквеног благочинта и устава манастирских, па их као већ познате и неспомињемо. Као ревносни бранилац правоелави1а, Душан 1е непрестано гонио и нротеривао из земље католицизам. Нарочито Ге он то чинио у Босни. Православном духовенству стављено Ге било у дужност и законом потврђено, да се свима силама стара да обраћа Патине у православте, а латинским поиовима наштрожте се заирећавало, обраћати иравославне у своГу веру. Свима православним Србима, кош су прешли у латинску веру, заповеђено 1е било да одма оставе нову веру и да приме наново православше. Латинин тек се онда мого женити и живети у православно! кући, кад и сам прими православну веру. Ко сакрте Латина или прода православног туђину — иноверцу, казнио се, по закону, смрћу. Таквим начином из Законика Душановог, кош 1 е приметићемо узгред — био у виду закона систематички изложени скуп обичага и права, или боље рећн сума онога, докле ге постеиено дошао народ у продужењу целог живота свог — дакле из њега види се, да ге ерпска црква за време Душана и око пропасти српеког царства имала велики значаг у народу и његовом државном животу; да Ге била добро уређена у свима одношашма и као таква, разуме се, имала 1е у рукама евошм и сва сретства за матертално и морално усавршавање и гачање. Црквено право било Ге такође веома развито. Хедном речи,то1е одиста било цватеће доба српске цркве, али ге оно на жалост за кратко трагало. (Наставиће се.)