Pastir

737

тело сваког светитеља већ њих неколицине? На ово питање ми можемо одговорити са речима преоовештеног Филарета московеког: „међутим ми примећавамо, да у овом тако рећи п])вом васкрсењу не учествуГу сви благочестиви, па ни сви свети људи (Апок. 26. 6.)., као што ни у оном првом моменту васкрсења, не вас рснуше сви: лтногл тћлеса усопшихг ска тих 2 костлшл, многа — али не ева. На шта Ге из тога? Може ли бити да Бог као чравосудан, би несараведљив према сво 1 им светим људма — да Геднима даде више благодети, другима мање, да геднс доведе до бесмрћа, а друге удалн, хедне прослави и друге сакри ? Ко год познаге своГства божиГа, не може тако мислити. Дакле шта значи та негеднакост у награди коГу ми по изгледу видимо над светитељима ? Може бити да она неким начином одговара унутрашњем степену њихове светиње, по коме да се изразимо речма апостолским — као што звезда нше Геднака са звездом у слави , тако и васкрсење мртвих (I. Кор. 15. 41. 42.), а и Гедно и друго бива више пута не радн њих самих, већ и ради друге саобразне с премудрошћу и благошћу божиом цељи. Збиља, за оне кош не тражу славе људске, и кош су уверени да ће вечно царовати у слави 6 ожиго 1 са Христом, зар значи нешто, што ћеду имати ночетак те славе шш овде на земљи ? Но као што с васкрсењем Христа многа телеса усаопшгих свГатих восташа ради тога, да по васкрсењу његовом уђу у свети град и икитиса лчнозћмг жикг 1 фнл) 2 , да их увере о сили дошавшег васкрсења: тако и данас телеса свгатих усопших 1авља1у се нетрулежна, иомоћу силе надприродне, чудотворне, ради нас становника земаљских, ради тога, да нас очевидно увере у могућности нашег васврсења, да утврде ослабивше у вери, да оснаже нем><ћне у подвизима нротив грсха, и да узбуде немарљиве и лењивце у нодвизима побожности.“ И тако, гледагући на свете мошти као на живу слику нашег будућег васкрсења, имагмо, православна браћо, на