Pastir

739

гово име бити довољно, да на овом дрквеном сабору спасе цркву римску од кризе. Други Ге сзуГт и припада малом браству гагариниста у Версаљу. Држи се, да ће он задобити папи РусиГу и може бити цео исток. У Риму геднако иретреса се ово питање: да ли ће суверени бити позвани на црквени сабор, и ако буду позвани, да ли ће они доћи. Ми веома сумњамо, да они томе црквеном сабору придагу какву важност; али да видимо шта о томе говори оваГ извод, извађен из 1едне кореспонденциге, кога Ге писана из Рима новинама „Јоигпа1 сЗе Вгихе11ез.“ „Многе новине говоре о позивима, коге 1е папа разаслао католичким владаоцима, позивагући их да дођу на црквени сабор, тако опншрно и претресаГу га до на1мањих ситница, да се чини, као да се њима достављагу та1не канцелари1ске.“ „Ништа од тога ниГе истина. Посланици и пуномоћници страних држава, кош стану!у у Риму, имагу са главним секретаром државним и са друсим дворским личностима, раз говоре, кошх треба поштовати намере и правац Свете Столице. У овим разговорима, поведе се по кадкад реч, ако се неварам, о идућем црквеном сабору, и пуномоћници страних држава лако могу из тих разговора увидети, да тиме, што нису позвани суверени у Билу 29. Гуна, папа нте затворио врата краљевском достоГанству и његовим представницима. Гледећи на односе, кош данас постоГе између краљевског достоганства и цркве, сасвим ге нриродно, што папа оставља суверенима слободу, да раде по њихово! вољи, и некомпромитара их код њихових народа, да им неби дао повода, да се покажу равнодушни према цркви и одреку се ње. Ако буде потребе, на неколико месеци пре, него што се састане црквени сабор, Света-Столица оправиће Гедан позив непосредно суверенима, кош исповедагу римокатоличку религту. Али да то буде мисли се, да се тражи да Света-Столица буде званично извештена, да ће оваг позив пристошо бити примљен.