Pastir

742

с.истеме, зашто она прок.тиње науке и неверовање? Позитивна 1 е истииа, да Рим шпе никад био ни извор наука, ни извор доброд1етељи за цркву; већ само 1едан извор новачења и злоупотреба. Кад би Пше IX. знао исторту цркве. неби се никад потпосивао на Фразе, ко1е су му незналачки писци приденули. После ових лепих завршетака, Пте IX. спомиње Енциклику, коГу 1е он послао становницима истока, у почетку сво!е папске владе, и њену некорисиост. Зашто се он нше користио овом приликоз 1 , на да опровргне одговор, кош су му православни патршари оправили ? Зашто ? 0 Б оже! Гер то беше изван његових сила. Неможе се опроврћи истина, ко^а 1е логиком утврђена. Његова прва Енциклика била ге без успеха, |,ер постављаше за основ загедници учење, ко1е Ге и причинило одцеплење. Тако 1е исто и у његовим лисмима названа апостолска , у кошма он недржи се истине хришћанске, него истине ис гортске. Он се усуђуге да назове свогу Енциклику: реч мира и љувави и ако она шне ништа друго, него реч о раздвогењу , завлуди и частољувљу. Могу се прикрити ове ствари, с речима слатким и побожним, али се с тиме не може изменити њихова природа. Да Ге наш Господ Исус Христос учио, да мир и слога треба да влада1у међу његовим ученицима, то Ге позитивна истина; па кад Ге Пте IX. о том убецен, онда зашто се не постара озбиљно, да та поцепаност престане? Ова 1 е иоцепаност дошла из Рима; Рим ге њу и одржавао. Зависи дакле од њега, да она и ирестане. Држи ли он, да ради искрено на сагединењу, кад потврђуЈе наново оно, што 1 е изазвало рат? Кад би то било ми тада не би могли ништа друго радити, него сажаљевати његову заслепљеност. ПиГе IX. каже, да ге примио савет кардинала, да сазове Гедан општи црквени сабор. Зар он незна, да он сам на то нема права. Кад би он заиста имао власт, ко1у сам себи придаге, он би то могао учинити; (Сљеду1е додатак.)