Pastir

741

имно хе много ствари, кохе ниге оставио свохим насљедницима, смирење, на пример, и некористољубивост; али дело коге тврди Пиге IX. хест лажно, хербо свети Петар нихе никад био епископ римски, Мора се човек дивити смиренох безазлености Пиха IX. кад он на свршетку писма, кохе Ге одређено да позове православне у захедницу, меће догму о некох папсвох власти, коха Ге била Гедна од главних узрока, те се црква занадна одцепила од источне; и коха оснива ову власт на доказима, кошх ништавост доказали су православни. Затим Пше IX. тврди, да цркве православне беху некада сахедињене са црквом римском н припознаваху његову власт. Ово потврђивање ниге истинито. За првих девет векова, Рим нетражаше никакве власти над другим црквама; беше дакле немогуће, да ове цркве признаду ову власт. Знасе међутим, докле црква римска беше у захедници са црквама православним, слога цароваше међу њима, 1ер нихедна од њих нетражаше неку незакониту власт над другим црквама. Али, кад Рим поста частољубив, и црква римска одцепи се од православне. Црква хе римска, са свохим високоумшем, учинила раскол, а не цркве нравославне, кохе су остале као што су и биле. По казивању Пиха IX. цркве православне беху славне и схаше у прве векове, Гер оне признаваху папску власт. Кад хе Факт неистинит, онда Ге и закључење, кохе се из тога Факта изводи, неистинито. Рим био би дакле хедна светлећа тачка? Ко би се посумњао о томе, читахући његову историху од хиљаду година? У прва времена , имађаше у цркви тачака светлишх, него што беше римска столица, Па кад хе она била тако схаша, онда одкуд то, да су цркве западне, кохе су с њоме у захедници, биле тако мрачне, тако прљаве, тако нетрпљиве, са њпним тобожним знањима, и да су Гош и данас на том ступњу, да оне поштугу наггоре