Pastir

21

1 езику на каком гош нигда нте проповедано слово БожиГе, поражавазо Ге и оаблажњавало многе свошм нованењем. „Зар Бог не шаље кишу свима геднако? 4 ' — говорио 1 е преоирући се са „тршазичницима“ св. Константнн. „Зар нас не греГе његово сунце све Геднако? Зар не дишемо сви геднако ваздухом? Па како се не стидите говорити само о трима 1 езицима, а свима другим Језицима и народима заповедате да буду слепи и глуви? По вашем рекло би се или да ге Бог безсилан, па нше кадар да да и другима опо, што 1е Геднима дао; или да 1е завидљив , па неће да да ? Ми знамо си1асет — млого — народа , кош знагу да читагу и да славе Бога сваки свошм гезиком; а то су: Хермени, Персшанци, Ахласци, ЂурђиГанци, Гугди, Готи, Оври, Турци, Козаци, Аравићани, Сир1анци“ и т. д. На1зад он им Ге наводио много „текетова“ из Старог и Новог завета, доказиваГући, да се Христова наука и богослужење хри пћанско могу оправљати на свима Гезицима на свету. Па закључи речима: „Хвалите Господа сви народи ... Све што дише нека хвали Господа. “ Баш у то 1е доба настала прва црквена завада између запада и истока. Римски папа Никола прогласи цариградског патршара ФотиГа за незаконита, и анатемише га што се примио патршаршеког престола за љубав световне власти, а за живота патртара Игњатта кот нте отетупио био од свога права, неосврћући се што 1е њега збацио управнтељ Варда,. Бугарски кнез кога су недавно Грци крстили за интерес државни, да би добио себи нарочита патртара обрати се римском папи Николи. Папа користећи се тиме, што се њему Борис обратио, пошље у Бугарску своГе духовенство. Ово папско духовенство не само што нте признавало свештенство коге 1е Фотте поставио, него не усхте уважавати обреде источне, кот су бољи од западних. Са тим свотм не уважавањем дотерали су дотле, да су наново миропомазивали оне, коге су веђ миропомазади грчки све-