Pastir

22

штеници. А то су зато чинили, што се на западу већ уо бичаило, да тату миропомазивања свршугу искључиво архигереги, а источна црква дала Ге то ираво и свештеницима. Сад ФотиГе стане да виче на многе рђаве обичаге и установе западне цркве и на несаобразност њихову са нравиламаваселенских сабора; да се субота пости, да се свегатеници нежене и самовољни уметак у символ вере „и од Синп и — РШодие, — обелодањавао 1 е и опровргавао учење папе Николе на врховно главарство и наГвишу власт римског првосвештеника над целом хришћанском црквом под небом. Папа заповеди свима њему подчињеним духовкицима на западу, да се наоружаГу „всевозможњешом“ речитошћу, па да речима воГугу противу источњака. Разуме се, да 1 е при таком распалењу умова у вишег духовенства, што су морале изазвати на западу таке прилике, поГав браће из Цариграда, кога су проповедала не чувену на западу новост — богослужење на варварском Гезику — могло дати новода да на њ иодозревагу, па и да их оптуже због Гереси. Папа но тужби немачког духовенства позове к себи славенске апостоле. То Ге било у 867-моГ години. Константин и МетодиГе гош несу ни знали за ту свађу, кога Ге букнула у вишог СФери црквено!, па су држали папу за обичног правоверног патриГара у чимн су црквено! држави и проповедали. Те тако повинугу се његову позиву, понели уза се и „мошти" светог КлиментиГа шго су нашли, и пођу кроз кнежевину Коцеља сина Прибинова. Коцељ дозове к себи Константина и даде му двагест младића да их учи. А зато, што ће их учити као за награду, обећа се да ће отпустити — на молбу његову — 1000 заробљених славена. Путовали су „иасом нису веома наглили, нроповедали су узгред и установљавали богослужење на славенском гезику, па кад су дошил до Рима, а оно се већ много коГешта изменило у црквеном свету. У Париграду 1е била превртаниГа. Слабог и неспособног цара