Pastir

186

ово 1 радости, нове Гош веће радости. Тада баш кад се нахвећма журише апостоли , Гавља им се и на сусрет излази сам васкрши учитељ њиов Госоод Исус Христос и ердачно их поздравља с радошћу: „радухте се — небоГте се. Какав ненадни за мироносице сусрет! Нахеданпут видети живим онога, кога су пре хедног дана мртва на крсту и сарањена виделе — могу ли се од радости уздржати ? но уГедно могул се радовати спокошо, а да им се дух не смути? 0, не! Свака ненадна и необична радост потресе наше мисли и чувства. Тако и мироносице Гош при гробу Господа, како чуше од анђела вест о васкрсењу Христовом, не само обрадоваше се но и ужаснуше се. „Изшедшг скоро штг грокл, со стрдх пл12 и рлдостпо текостћ козкћстити у ченико/и2 -“ (Мат. 28, 8.,) додат Еванђелист за мироносице. Ненадна и необична радост наравно доводи човека до тога, да се он сумња о свогог срећи, да га 1е заиста срећа послужила или не. Тако и апостоли, по речима Еванђелиста, не вероваху васкрсењу Господа „од радости." (Нук. 24, 41.) и кад им се Господ Гави; „уплашише се и ужаснуше се, мислећи, да Ге то поГав „духа.“ (37). Тако по свог прилици, би и с мироносицама. Пренеражене ненадним виђењем самог вас крсшег Господа, попадаше к ногама његовим, у усхићењу чуства радости и борбе, сумње и страха. Ни1е забадава Господ њих васкрсењем свошм обрадовао, но 1е ободрио њихов клонули дух рекавши: „радуНе се — неботге се“. Смисао тих речи, могао би се на ово евести: „радугте се“ ! Та, као што сам ученицима мошм предсказао, васкрсао сам из гроба; радухте се! Та не само да сам жив, но већ сам у новом духовном и прослављеном телу; радугте се! 1а ћу од сад вечно живети, и кад се узнесем к отцу мом, и отцу вагаем, и Богу мом и Богу вашем, с њим ћу заГедно вечно царовати. НебоГте се! Пред вама нестои какав дух, но сам Та, кош сам с вама живео , страдао и умро на крсту. НебоГте се! Та сам Спаситељ ваш, Га избављам вас од свиГу беда