Pastir

187

*

времених и вечних; га ћу вас у дарство небесно увести. Онда ће се 1ош већма „обрадовати срде ваше и ваше радости нико неће узети од вас.“ (Хоан. 16. 22.) Срећан заиста беше сусрет таг за мироносице. 0, како су сретне те свете жене! Могло би се завидити њиовог срећи. И како да се не завиди оном, чега ее у достошше жене мироносице? Само ми не, љубезна браћо, — ми не можемо завидити, кош веруГемо у Христа и данас светло светкуГемо преславно његово васкрсење. Та и ми смо данас срећни, као и жене мироносице. И нама су срца иотрешена скоро истом таком пренаднутом радошћу. И ми смо Гутрос рано као и мироносице срели Господа, кош Ге васкрсао. Свечани звона глас, што нас Ге на Гутрењу службу позвао, особито нас Ге усхитио. Он нам Гави, као оно анђео мироносицама, да 1е Христос васкрсао из гроба. 0 како се необично обрадовасмо, каквом се радошћу испунише срца наша! И радовасмо се и боГасмо се чисто , као да не веруГемо Гош свогог радости, и гош сумњамо, да смо ми тако срећни, и доживили оваг радосни дан, и да Ге данас светло васкрсење Христово? Да, дивна Ге наша радост, особита наша срећа била гутрос. А шта после би ? Ил долазили овамо у храм, ил одавде излазили, као мироносице с гроба, сваког сретамо с поздравом „Христос воскресе.“ Па ко нас Гутрос срета? Нико други, него сам васкрши Христос! Чуства наша осетише тада таши погав васкршег. Срце наше Гасно примети, како нама као н мироносицама, говори: „радугте се!“ Сретни смо као што видите и ми бра ћо хришћани, кош данас славимо ускрс, — срећни смо као и жене мироносице. И ми срето смо данас васкршег Господа, удостои смо се видети њега у еветлости и слави васкрсења, и ми чусмо од њега: „радугте се— небогте се!“ Каква слава за нашу веру, какво одушевлење за надежду, каква сладост за љубав! „Радугте се — небогте се^! ОсамиаГест векова разле-