Pastir

355

да ова[ призор ватром слика. У начину свог изложења, он се понагвише зауставља на контрастима: Сва васиона, и сви људи деле се код њега — на царетво ететлости и царство таме, Апостола Хована љубљаху хришћани више него све остале апостоле. Овом апостолу би суђено да завриш дело осталих апостола. У то време кад хе призван био у бро! дванагест апостола, његова деГателност не беше тако велика. Хован имађаше нарав тиху, и био 1е свагда ћутљив, но као патригарх, он ге дгегствовао у Ефесу до дј боке старости. Дуго после његове смрти сачувана 1е успомена о њему као о првом патршару. У црковном богословљу он 1е исказао дубоке мисли свог узвишеног духа. Он проживе читав век (столеће,) и пренео Ге цркву из апостолских времена у времена после — апоетолска, т. I у век мужева апоетолских. У то време грозпла ге цркви велика онасност, ко!а се откри у унутрашњости саме цркве. Уетадоше необуздани умови кош злоупотребише речи апостола Павла о слободи у емислу безаконости; да ови необуздани умови победише црква би морала пасти. У ову борбу против ових лажних мислитеља би призван ан. Хован да се с њима бори. Он одклони ову опаеност, истера из цркве лажне тумаче, спасе истину хришћанске вере, и иоврати цркви пређашњи њени поредак Но душом свог њсговом учења, беше живот Исуса Христа. Нико нше тако дубоко проникао таше суштаства Христовог као Еванђелист Хован. Он ге писао после свшу апостола; но писање његово било те тако дубоко и узвишено како нико ни пре ни иосле њега не можеде писати осушастаству христовом. Ми имамо три писмена споменика од овог апостола: Евангелше по Товану, посланице Хованове, и одкривење Хованово. Сва три ова писања дивно се сатедињаваГу у Гедно цело. Еванђеље учи нас вери у сина божта, у ком се закључава живот; посланице проповедагу нам љубав, љубав ко1а се 1е одкрила у Исусу Христу, а