Pastir

500

Глас. да се пронашао животворећи крст Господњи, пукне брзо по сво1 хришћанскоГ цркви, и подигне гомилама побожних иоклоника у Херусалим. Херусалим, кош 1е заборављен, остављен био, и своГе првобитно свештено име [ерусалим изгубио, постаде сад по речма пророка „градом траженим, а не оетављеним.“ (Ис. 62, 12.) Над њим обистинише се речи пророка: „И твоЈа ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се довде сила народа и цареви њвхови доведу .... и синови оних , кош су те мучили доћи ће к теби клањагући се, и сви кош те презираху падаће к стопалама ногу твошх, и зваће те градом Господњим, Сигоном свеца Израиљева.“ (Ис. 60. 11, 14. Побожни путници, долазише у Херусалим, клањаГући се целиваху животвореће дрво, и многи зажелеше ма и наГмању честицу те драгоцене светиње свагда при себи носити и пастири герусалимски испуњаваху те побожне жеље тако, да Ге по речма Кирила Херусалимског кош ге на 20 година доцниГе од како 1е нађен часни крст, живео, у његово доба већ пуна земља таквих честица била. Те честице хришћани окиваше у злато и сребро, и носише на грудима место скупоцених украса. Св. Х^ригориге Нисеки сведочи да Ге и тако смаљено животвореће дрво било спасително многима. НаГвећа чест животворног крста чувала се увек код гроба Господњег у храму Васкрсења, и сваки Ге мого слободно тамо приступити. Особита слава и свечаност у част животворног крста, држала се двапут у години: на Крстовдан (воздвижење) и други дан Васкрса, зато што Ге св. Хелена нашла часни крст светле седмице. У та два дана скупљао се неброши народ хришћански у Херусалим, гди 1е ПатриГарх часни крст подизао и њим сав народ осењавао. Тако благоваше Херусалимека црква пуна три века под окриљем хришћанских царева, — у почетку VII века настадоше за њу тежка времена под туђим господарењем, од