Pastir

532

ворити другче носећн име хришћанина: права вера мора бити за нас важнига од свега на свету! Време 1е да се 1едном у бедимо у том а и оне, кош су већ пошли странпутицом садеГством свошм одвратншо, па у основ нашег домаћег, друштвеног и државног живота боље и снажниГе унесемо то животворно ничело наше лене вере, Нека Дух њезин почива и над нама и у нама, нека се под упливом њеним и зачиње, и рађа , и живи наш будући човек, наш будући нараштаГ. Тер тек тако ми можемо изгледати на бољу и сГашиГу нашу будућност , Гер тек тако можемо се надати да се српска слава захори н у другим српским градовима притиснутим руком неверника, као што се хори данас у Ружици цркви а уславу и част богомаше, когог нека буде вечна хвала из рода у род — амин.

С Прнмедба на пнспо патрмархово. (Продужење из броГа 21-вог.) „Еванђеље — веле претерани либералци — иде на супрот зактевањима природе и живота човечигег. Оно се брине нарочито о спаеењу душе пренебрегавагући потребе телесне, а међутим без подмирења ових потреба ниге могуће изчекивати ни духовног развића. Теванђеље еаветуге нам рдспиндти плотв свок), дакле недати гог ништа шта она жели и хоће; навикавати своге посљеднике на трпеж и оскудицу; водити их по путу скорби и патње. А међутим природа наша саветуге нам нешто што Ге еасвим противно овоме. Она хоће задовољства, радости, простора и насладе; патње и скорби неподилазе под укуе њезин; природа човекова обрће главу од њих, а тим самим показуге да ниге на тугу и чемер већ на задовољство и утеху саздан човек. Теванђеље као да боље иде на руку сиромаштву него ли богаству , као таквом терету са кошм 1е тешко ући у цар-