Pastir

533

ство небеско. Међутим живот говори саевим другне. Човек, осигуран с имањем, бива весо, спокоГан, добар , кад у исто време сиромашак иде с обореном главом: нужда и сиротиња само га Гош већма раздире и кињи. Где ће ту да он помишља о царству божшем, кад крче црева, кад му ваља мислити како да подмири своГе потребе и да нађе минуту задовољства и насладе? Теванђеље, веле они даље, налажући на човека разне обвезаности наспрам других, заборавља о правима и користима његовима са стране других према њему, и не само заворавља , већ шта више и учи нас да се одречемо еасвим од сопствених свошх права и интереса, и да имамо свагда на уму то, како се неби зачепили м’а у чему драго за права и користи других. „ Ко те удари ло десном овразу , вели Хеванђеље, окрени му и други. И ко хоће да се суди с тобом око кошуље лодаГ му и горњу хаљину. И ко те лримора ићи хедан сахат с њим, иди и два.“ (Мат. 5. 39. 40.) А да ли се може живети, ако тако будемо свачему уступали у свету? Да, покушаГ Гедан-пут и двапут незаузети се за сво1у част кад те буду нападали, — пак ћеш видети да ће поврвети на те с увредама и ругањем са свих страна. ЦокушаГ те прећути и немоГ се заузети Гедан нут и други пут за свог интерес, за своГе добро, — кад те ко спопадне; он ће ти онда сести за врат и ти га се никад отрести иеможеш. Еванђеље, веле онн, сувише уздиже смирење, кротос, молчанше до унижења. Међутим човек нше то, што црвић какав: он мора сазнавати своГе достоганство , ценити и уважавати себе; Гер ко не буде уважаво себе, тога неће уважати ни други. Ко ћути кад се над њим смеГу и кад га свакоГаким речма прескачу, над њим ће се свагда смеГати. Ко буде вечно скроман према свошм добрим делима, према заслугама и трудовима, свошм, а не побрине се о свом узвишењу посредством опште примљених мера, — таГ са свомш скромношћу неће далеко доћи, и сваки ће одпочети да