Pastir

569

човека, а и онима, кош су то дело читали, помоћи, да предмете, кош су тако блиски српско1 цркви и српсшн црквено1 управи, разуму у правом њиховом облику. Уредник.

„Српска племена, (започиње Каниц свог чланак) на илириском подуострову примише зарана веру хришћанску почестно од римских мисионара. (Конст. порф.) Доцшпе иредузме по готову довршено дело грчки цар Василте са ведиком ревношћу. *) Исти апостоли и њихови посљедници кош унеше међу Бугаре хришћанство с народном словенском службом (литургиом то с.у 0601 и у СрбиГу увели. *) У сашом почетку види се да автор тегљи на страну ришокатоличку. Јер ниГе истина да су сва српска плсмена примила иеру Христову нашре од папских мисионара, а потом по готову довршио започето дело ВасилиГе. Да су ришскн мисионари проходнли у накрст и ДалмациГу и сав Илирик крстећи овде онде поГедине домове то неподлежи никакво! сумњи: ио Илирик заГедно са овом по установиша ћесара припадаше Западшн ноловнни римске царевиие. Но и ово што су опи овде онде покрстили ко1и дом или племе не имађаше особитог каквог знача^а за римљане^ почем римска црква не беше Гош риздвогена од цркве источне, те но томе и хришћанство, коГе доношаху међу србе латини не беше ни учему различито од хришћанства цркве источне. Ново покрштеним србима слати су, до душе, Генископи, свештеници и ђакони пз Риша и српска нова црква беше пала под владу архтепископа Сплетског, где у то време жн вљаху иотомци старих ришљана пресељених у Далмацту Диоклитшанош Но сва ова њина заузетост нше дуго могла опстати ни донети благодатних посљедица но веру Христову међу Србима. Срби од ваГкада ценили су и дубоко поштовали сво1 1 взик и свосу пародност. Код ових нових учитеља свогих , они не нађоше ни Гедно од овога двога, Латини нмали су свагда обичаг. као што и скда има1у, не само наметатп се другоме за учитеља п руковођу, већ наметати му и свог Гезик и своГе обичаге. Па тако еу онн почели радити и са овима новообраћеним србима. А ово и послужи за узрок те срби наскоро оставише нове своге учитеље и нову своГу веру па пригрљише изнова старе своГе богове: Додона, Давора, Љеља, и др. Обраћење Срба у хришћанство свршило се строго говорећи онда, кад они заГедно с хрватима оиравише молбу цару Василту , те им оваГ оправи учитеље и проповеднике али не из Рима већ из Цариграда ; но п ово не беше коначно већ почасно. Потнуно довршење овог дела ми видимо тек онда, кад дођсне словенски просветитељи Ђирило и Методше и кад српском народу донесоше словенски Гезик и словенску службу.