Pastir

570

„Копне приморске земље уз Тадранско море, коГе бегаху свошм геограФским положагем у блиском, одношаГу са Италихом чуваху по готову само римску образованост (културу). На скоро се започне раздор између посљедника ис,точне и римске цркве, коги Ге ионикао због забране словенскога Гезика у цркви, што ге на далматинским синодима у Сплету (925 и 1059) закључено, те су с тога много столећа непрекидни ратови вођени. (Фарлити.) „Митрополити, што их папе 1едно за другим постављаше у години 1044 у Бару и 1121-ве у Дубровнику и по други пут у Бару у 1179-то1 години, не могаху стећи поштовања у унутрашњости земље, коГа беше одана православљу источне цркве. Само у ХрватскоГ, Славониш и Босни деГствоваху владике, што их из Рима постављаху на дшецезе у Крешеву и Ђакову, великом ревношћу за ширење римокатоличке вере. Хош у то доба беГаху метуте верозаконске препреке између северозападних и осталих српских племена, коГе и до данас траГу. „Закључцн Синода у пожуну (1309) кошма се закраћуГе брак између римокатолика и православно источњака, и што их Ге пропнсивао Душанов законик, Гош жешће помагаху ово расцепљење. Као што Ге већ споменуто у одељку исторшском Рим поред свега тога провођаше у српским земљама обичним упорством оно, што Ге навикао. (Продужиће се.)

Пришедба

на пнсмо патрмархово. (Свршетак.)

Шта Гош веле тш претераници сувремених идега ? Веле: „Геванђеље осуђуГе нашу слободу, нашу смелост сазнање човечанског достоГанства, а зактева да смо ћутљиви, смирени, кротки, уступчиви, да и оно што знамо кажемо да незнамо.“ Но и ту се они, као и у многим другим изразима