Pastir

604

Погедине моралне поуке и животописе великих црквенских људи ми смо израдили у целини а тако и за оваГ или онаГ већи праздник црквенске беседе. Истина да смо их где кад много доцшпе штампали но шго су им били дани, за коГе су намењене; но црквенске беседе нису новости, па да важе само за онда кад се спремагу : то су беседе извађене из живота и рада овог или оног светитеља; па као што су они вечни и непроменљиви идејлли нашег наравственог живота, то и такве поуке важе не само онда већ и до године и после неколико година. Ако свештеник ни1е могао да се користи њима односно за народ у овог години, он се може користити до године. Хиљаду и пет стотина година п отекло Ге од дана, од кад нам оста више сво1е лепе поуке велики учитељи васионеки: Хован, Василиге, Августин и други ; но те поуке њихове и дан данагањи вреде онако исто као што су вредиле и онда. У цркви су вечне и непроменљиве истине. Што су чланци „историски преглед српске цркве“ прекинути, то нек да одговр „млади литералац“ г. Никстић. До нас ту ниГе кривице, Гер по краг добровољне награде, когу смо му ми за таГ труд давали, он Ге се Гош сам наплаћивао дохвативши приличну сумицу од нашзг скупљача г. БарГактаровића из Крагугевца. Што се мало говорило о духовног књижевности, томе се нше ни чудити. Љце, коГе се примило да о том говори, радило Ге до по године, па затим кад виде, да се мора радити безплатно, умолча. У осталом да Ге дао Бог да имамо више духовних књига на српском Гезику лако би се могле споменути. Но шта ћемо кад смо у том сиромашни? .... Што „Пастир^ ништа не говори о састанку и радњи нашег архтереГског сабора, то ме Ге узрок двогаки: 1. Шго се наш сабор архшерепзки не сазива изванредно, већ свакад у гедно и исто време, коге 1е сваком свегатенику по-