Pastir

610

од упечатака, што их произведе у нама тако отпадништно, опет морамо да их у неколико извинимо кад узмемо у обзир 1 авна и таша гонења над униГатима , гер да не таГе од ког су рода, да се не издагу за римокатолике, тад би били презрени и гоњени од свошх власти и не би нигда добили места у државним службама. Кад се уз то узме и неслога унигатских пастира међу собом, кога се нодржава карактером саме униге, онда морамо доћи на основу наших сравњивања до закључења; да ће до послетка латинизми одржати коначну победу над униГом. Кад смо прегледали унту са свима њеним навалама и последицама, онда неможемо ни помислити да би се решио икош ватрени и прави родољуб да штити униГу у садањем стању њеном. Она не 1е ни имала никада цељи да деГствуГе за Гединство цркава, као што се види кз наших горњи навода и тврђења, него Ге само под сенком гединства и способношћу речитих сплеткаша плела замке да уништава народе и да их лиши светих права народности и обреда источне цркве. Отуда излази она не сагласност у булама, што их даваше папе у погледу унихе, а тако те и са владалачким граматама, кош 1е товарише народима, Угарски се Русини могоше савршено уверити о ово1 истини. Негледећи на то, што 1 е тако обасипала Марта Терезта владику Андригу Бачинског милостима и одликама, и опет 1 епархи1ално свештенство не Ге добило за њене владе никакве боље поправке у своме матерталноме стању. Свештенство све-досад сноси гарам уни1е уневољи и сиромаштву. Хер кад одби1емо државне порезе, прирезе и свако1аке данке, од новчане помоћи што добише нешто за цара Фердинанда а нешто за садањега Франца ТосиФа, можемо сасвим поуздано рећи да се за то не ге поправило нимало стање парохиГаднога свештенства у сравњењу према пређашњима. Допустимо баш да евештенство благуГе за тренутак, али питамо: Каква ге вагда отуда по народ, кад он сиротуге ?