Pastir

692

наш г. Митрополит одазвао се на то са пуннм чуства ра* дости и љубави одзивом, доказугући како он види у томе нови доказ еачуствша петроградске општине према словенско1 идеш и према Словенима у опште, као и то да ће се за таг дар радовати не само он већ и сваки србин, кош само чуГе о том и кош уме иоле ценити узаГмицу и дружбу гедног великог словенског народа. За овим председник оделења словенског петроградског комитета А. ГиљФердинг обраћа1ући пажњу кашег г. Митрополита на слике, коге се на том жезлу налазе, изговори сљедугућу беседу: *) „На том жезлу, као што видите, ми одреди смо да буду ликови св. Саве заштитника Србиге, и Александра Невског, заштитника наше северне столице. А зашто? Ево зашто. Св. Сава и Александер Невски живљаху готово у Гедно доба: године, у кошма живљаше Сава, подудараГу се с годинама Александра Невског. Но околности у кошма они деГствоваху, не бегаху по међ собом сличне. Док св: Сава на миру утрђиваше веру православну и сеГаше просвету у држави, коГу његов отац обгедини и ослободи од туђинске руке, и коГа за време владе његовог брата првовенчаног краља Стевана достигла бегпе до велике снаге и славе; — дотле наш св. кнез Александер Невски мораде ту — на бреговима Неве — бранити руску земљу од западног завоГевача, а у исто време путовати на исток и ударати темена источноме завогевачу. 41 „Но данас Ге саевим друго време. Благодарећи слози рускога народа н оном невероватном самопрегорењу , с кошм он даваше све, само птто иђаше у корист домовине, земља Александра Невског из онако ситних и раздробљених кнежевина претвори се у велику и снажну данас државу. *) Беседа ова већ Ге штампана у многим нашим новинама; но ми смо ради да познамо с њом н наше читаоце, до когих, може бити, друге новине не допиру. У.