Pastir

693

И ваше виеокопреосвештенетво изволели сте видети у дивно окићеном сандуку остатке Александра Невског на оном истом месту, где ге он Гуначки одбиГао Шведе и гди Ге сада наша престоница. А како ли смо с остатцима светог Саве? Њих развеГа ио ветру, њих баци у Дунав варварски завоГевач истока. А Лавра милешевска — дивна лавра св. Саве, 1а сам ге видео гди лежи у развалини.“ „Но и за Србигу свиће лепша зора будућности. У Београду, где оно некад силни еФендша у беснилу своме спали и баци у Дунав прах светог Саве, — сад слободно одгекугу гласи српског звона а како чугем и Милишевска Лавра. у ово последње време почиње мало по мало да се диже из развалина свошх. Ако српски народ обгрљи онакву слогу, ка што беше код руског народа; ако он с онаквим самопрегорењем подчини све личне и себичне своге интересе к интересу и благу своге домовине, то ми с поуздањем можемо изгледати да ће СрбиГа до скоро видети изнова дане Неманића, „Куцнуо Ге већ час ваља бити на опрезу, „Што Ге пало то се диже „ А гордости прети пад. . „У Бога 1 е сувише милости „Његова 1е љубав безгранице.“ Виеокопреосвештени наш г. Митрополит на ову речицу одговорио Ге: да он подпуно дели наде оратора и веруге да време у коме се имаГу остварити те наде, нше далеко. Праштагући се с деиутациом наш г. Митрополит рече: „држим да ћемо се мш кад у веку видети; а ако се невидимо, потпуно веругем да се нећемо нигда заборавити.

(Продужиће се.)