Pastir

91

хитати на њиву или на ливаду да непропадне жито или сено, а нод платом, тога неби било, давле нвшта га онда неби могло сметати да одма неиде, с тим више, што ако одма иде чини по вољи парохигана, кош уме1у благодарити, бар онда кад се ономену; а ако одма не иде, морао би одговарати за оно што му се у данашњем положгпу нрашта. Људи слабога стања, кошма Ге тешко набавити новац за сваки случа1 кад им затреба другчиГе мисле. „Кад платим“ веле, „норез, нреоетане ми до три четири цванцика, 1 Ито сам био снремио да све дам, зашто дакле неби од тога одвоио да платим шшовско, на кад Ге потреба, да ми сврши неко чиноде(ство, барем дн незебем, што немам да пзатим. А за норез пару но пару епремам од дужег времена, што кад дође дан знам да се чекати неће.“ И заиста нема невинше мисли од ове. Плати одееком па немаг бриге. Мало ли труда стане еиротињу, кад набавља1у домаће потребе све изненада, па и за поповску наплату, час за ово час за оно свештенодештво ?. Народ наш, по неким краГевима радо поклања своме свештенотву и прасаца и Гагањаца и жита и вина о свошм или обштинским славама и заветмнама , на свештеници ио тим краГевкма држе, да неби требало плату одредити 1ер би се одма ти поклони губили. Мисли се: чкм народ почне одееком плаћати т. I. чим немора нлаћати попу заборавиће и бисаге, већ требало би тариФу повисити, па ће они гато мораГу — плаћати, а што им 1 е у обичаГу и даље поклањати. Ту мисао родио 1е и подржава паГвише онаГ израз у тариФи: „што ко да“ т. Г. што мора дати, то ће бити наплата, а „што ко да“ и то ће чието изгледати мора да да. Да се неговори много. Чим би се већа наплата уде1ствовала, дугови би се тако умножили, да би свештенетву само на перу приход парохшски известан био. Кад и при мало1 тариФи толике верееше пропадагу, да шта би било са већом? 1ош, коме су познате околности, укошма се свеш-