Pastir

90

1е попа зато и благодаран и обвезан. Са тим га багаги мите, па га са тим и коре. Парохикнин неће и да зна шта пише, по кад-кад, у поповог тариФи , иа што год попа заиште, он мисли да немора дати баш онолико, на крњи ако што може, ако ли не, а он само слегне раменима па рекне: „ха1д баш да поклоним моме пони , кад ме толико моли. и По том народском убеђењу и свештенство по кад кад пристане уз евога парохтанина, па Бог зна, како ти му не гове, вако ти се око њега непривиГн само да неби отишао празких бисага. Каква ту поука свештеникова меета нма? Каква се лепа реч ту од њега чути може ? Да ли би тако под платом било? Кад би се плата одредила, онда би евештснство само нрилику тражило да љубав и поверење у свогог пастви стече, 1 ер зна да мора у кући парохиГанина, дан чоћ' да се нађе. Ако тога иеби имао, неби могао понизити себе, да као узвишен улази у кућу ону, где га и нашижи нопреко гледагу и мрзе. Свештеник кад би добио плату он истина, неби имао нужде зашто молити свога парохиГаннна, ал заиста неби с тим и никакве власти над њима добио, ннти га може казнити, нити свошм моћи претитк нити му безусловно заповедахи што, нити га на одговор позив&ти, те га с тим у иокорности и поштовању држати. Зато плата аеби сметала, већ би подпаљивала и подржавала љубав шећу собом. Чудно 1е ФилозоФисање народско: „кад би свештениди плату имали, они неби сљедили позиву парохи1ана.“ Нше ли казнителни закон препун параграФа за казни свештеника, ако на ово или оно свештенодештво недође? Зар свештеник нема слободне воље и данас одрицати позиву парохи1ана, кад ништа негуби и ако одма неотиде ? Било крштење, било опевање свештеник мора добити евоГу целу наплату па свршио ил данас сугра , ил у подне ил у поноћи. За тим треба знати, шта смета данас свештенику, а штал би му сметало под платом да одма позиву сљеди? Данас мора