Pastir

88

што мисли да 1е тако, премда мисли са свим делу противне могу бити, као што су заиста овде код њега. Он нечини разлике, већ просто вели наше сеоске попе, дакле сви по селима. То Ге тек нова логика г. ЖуГевића. Он 1 е вољан да покаже, како 1е народу све 1 едно, ма какав био свештеиик, или бињеџига или шпаница и с тим да подтврди зближење и љубав свештенства с парохтаонима у садањем положа1у, па да се неваља од тог удаљавати. Нетреба, вели, свештенству одређивати плату, што би она ову љубав и зближење укинула. Па кад се на порочна дела кога год равнодушно гледа, ваљда незначи, да се тавав порочан човек од публике воли и да Ге другима мило, што 1е он такав ? Зар може свештеник бити народски човек, коги се у такве пороке упушта ? Нше ли то човек, од кога Ге и Бог руке дигао ? Кад би се такав положаГ свештенства сматрао као добар, коме се ваља приближавати и по њему се управљати при поправци стања свештеничкога -— онда би значило подржавати пороке, распаљивати страсти, сеГати суГету, чинити од људи нељуде. Таквог хоће свештеника г. ЖуГевић , а да зи би такво зближење одговарало главноГ цељи на то се неосврће. Кад би ее систематична плата и парохиГалном свештенству одредила. онда би тек право зближење међ свеште нством и народом било. На свештенике сматрало би се као на људе, коГи из љубави ово оно чине парохшашша, и он би у таком положаГу само тражио прилику да покаже своГе знање, би сматрао народ као децу своГу. И ако се свештеник од народа сам ненаплађуГв неће ваљда вршити и дужности у парохиГи без народа? Свећење водице, испит супружника, крштења, молбани и друга свештенодеГства, коГа се врше у дому парохшана, ваљда ће бити прилика зближењу свештенства? Да Ге сљедство, што Ге у овом положаГу свештеник у наГтешњем додиру с народом, те да Ге и удесан положаГ за