Pastir

89

наплаћивање свештенодГества било би добро. Али нше евето оно: „што Ге нопово, то 1 е готово‘‘, ла се вато свен1т. сам и наплаћивати кеможе. Чим он нема самосвоге власти, да се од парохигана наплати, за ово или оно свештенодеГство, одма ге његов положа! зависан од воље народне, а на штету самога свештенетва. Кад се свештенину одговори: „небрини, платићу ти,“ шта да учини свештеник? Кад прилично прође времена од тог доба, како Ге парохиганин дужан остао, па га свештеник потражи да се наплати, а ов&Г се криге дотле , док ствар недође до општинског суда. Чим га пак тужи завада Ге ту и томе подобна. КоГа Ге дакле боља на плата за зближење свештенства с народом? Судска врата, ко1а нису сваком у свако доба без реда отворена, нису леп кредит у народу задобила, па зато слободан приступ парохшалном свештенику и у нодне и у по ноћи и великом и малом и богатом и сиротом, чини велику међ овима разлику, па се страши еветина илате свештеничке, да 101 ее и на овога врати незагрми, „натраг“! Кад се поведе реч о плати евештенетва, ту се одма предпоставља да ће свештеници да се погосподе, да постану одвратљивн људи, кош с њима неће да нту; кош с њима неће да у глас иеваГу, кош с њима неће да коло воде; кош неће с њима ни да диване. Кош изближе познаГе положа! свештеника, т. 1 . онога лица, коГе 1 е нозвано само зато, да дели с народом и сваку срећу и несрећу — уГедно еудбу његову, вазда готово пребивагући у кућама свошх парохигана и у евом дому ове дочекуГући, та 1 ће другче мислити. Ако се свештеник неће упуштати у елабости евошх парохшана, он ће зацело предузимати оно, што ће бити корисниГе и по народ и по државу. Његова бдага опомена и зрела реч, кога ее нзговара као од лица узвишенога, еугубо више учинити може, него кревигање и гладење његово око парохиГана. Парохигани држе, да сваки своме евештенику снисходи и поклања, кад му што плати, па као такви траже да им