Pastir

107

Радили обсне, и еељак и попа, иа дошли у друштво да ее одморе, и )’едно другом, вако кога леђа или лиетови боле нажали, а попа хоће да им ту да1е придику. Зато ее на свештеника не може ематрати, као на човека узвншеног, званичног, наученог у данашљем положагу гер му Ге еве то одузео начин његове нанлате. Свешгеник мора парохиГанима под * кожу да се увуче, кад ово — оно од њих мољака, дакле толико еебе да понизи иред њима, и чието обвеже себе да Ге парохшанима благодаран и покоран. Као такав дакле нека говори колико год хоће, о евему што би парохиГане назидавало: он се или неће слушати или ће му се нридика прекратити накрубишм изразом гореказаним. Да ли таква сближеноет свештенетва користи чему год? да ли такво зближење иодржавати ваља. ? Кад свештеник говори у цркви проповед, онда се он сасвим дргче сматра, него у друштвеном одношаГу. Онда он врши званичну дужнос, кад оставља и шалу и смех на етрану; па се озбиљним— званичним — лицем; у свештеном — званичном — оделу; на узвишеном меету; нри вршењу званичне — свете дужности, говори парохшанима начин епаеења, кога елушаГући еви се у ухо претворе и са жудњом очекуГу шта ће рећи. А кад би тако сматран био и у обичном животу онда би ее тек жељена цељ посгигла. Хош, као такав, кад би и изображениш и научниш био да би умео своГу проповед применити на живот елушалаца и оеладити своГу беседу, онда би заиста било много веће вајде од евештеника него данае. Систематична плата начи нила бн и у овом иоложаГу евештенство и блиским и љубљеним од народа. Свештенство коГе 1е сада под платом, пише у Гавним чланцима, да би важило у богословиш учити агрономшу, потребни предмет за свештенике парохшалне; да не треба