Pastir

124

ло бн га превелике жртве. Ал ниГе у стаљу да врши оно, што сваком хришћанину, а камо ли пону нриличи да чини. Од њега нема милостиње, нема задужбине, управ од њега нема никакве жртве, кога се поштеном добру клони. Треба ли дакле да те такав свештеник? Данашњег свештеника таквог начинила Ге наплата његова, кад он нема будућности кош1 да се нада, већ што у почетку то и на свршетку тек добша, кад нема полета да се духовно узвиси, већ мора сикиром и мотиком да запне да се сасвим понизи, за црни ужитак свог, кад нема моћи да, општем добру жртвуГе што, него кубури одовуд одонуд све за своГу кесу, све на свога леђа наопако, кад мора да живи у мртвилу коГе Ге и хрђав углед парохшанина и жалосна просвета за државу. Премного добили би парохшани у евештенству, кад би се овоме плата одредила, и то е 1едне стране гато се иеплате, а с друге што се самог чиноде1ства свештеничког тиче. 1. Парохшани би изравнали своге издатке у уредноГ исолати а тим би себе осигурали од честог исплаћивања, дуговања и што сами веле, — глоблења. Неком се н. пр. парохшанину деси Гедне исте године и крштење и венчање^ па богме и опело, а бир и колач и онако увек мора плаћати, а то све чини двапут екоро више, него што би давао, кад би ее свештенству плата одредила. 1ер по општем мишлењу евештенства, три цванцика о порезу, кад би давала свака пореска глава, то би била довољна наплата свештсничка и парохтанин дао би Геданпут па неби више бриге имао, кад би требадо да свештеник у његовоГ кући врши сва иотребна чинодештва, ко1а се општа зову, и коГа су за свакога преко нужна, 2. Они би своге свештенике свагда у евомн кући налазили, те би тим своГе тумарање и чекање олакшали. Десио се н. пр. леп радни дан, а поп отишао на њиву , а у исто време десило се неко опело или друго коге свештенодеГство