Pastir

127

Колико би год свештенетво у парохшанима и парохи1 ани у свештенству задобиди, толико би двапут држава на1природнтим путем и с Гедне и с друге стране добиГала, кад би се свештенству систематична годишна плата са периодском новишицом удегствовала. 1. Била би у држављанима слога друштвена — љубавни народ и љубљенн свештеници. Чим се свештеници неби на плаћивали од народа за свршена свештенодедетва они би постали душа у народу, на њих би се сматрало као на „без сребрнике." па би их поштовало и мало и велико, а то много користи држави, кад свештеник у народу, као лице коге 1 е у наГчешћем и наГтешњем еаобраћагу с људима има уважења, чиш се глас слуша. У такзом животу пастири пастве, држава би налазила праву подпору и у извршивању свошх велеважних установа и просветног преображаГа. Данас се сматра на свештенике, као одвратне, мрзке и глобаџте, а тог неби било, кад би плате било! 2. Постали би и побожниш држављани и свештеници. Тада, кад би евештенство бригу „о житешким“ оетавило оно би и у цркву радте долазило и евесрднше се Богу молило, за себе и за сво1 народ хришћански. Њихова непристрастна побожност, неприметно би доносила собом лепе последице, што хоће већина примеру радо да сљедуге; па кад би мш Гедан од другога чуо, како се у цркви тек неслужи све по 1едном кро1у, већ и свештеница, како често разлажу ово или оно питање из жввота народскога; ту би се без сумње рађало и побожниш чланова и последовалаца. Данас се недолази у цркву због свештенства, коге народ презрителним оком гледа. „Омрзао сам, вели, Никозу, па ми Ге мрзак и свети Никоза.“ „Због попа ии у цркву нећу.“ А тога неби било кад би плате било. 8. Били би богаташ знањем свештеници. Чим би се плата одреднла, и школе регулисале, одма богосдовнГа неби била „уточиште сирих и убогих“ и знањем и имањем, већ