Pastir

128

би у њу долазили они коге жеља гони и еклоност их природна вуче да се овом чину придруже. Као такви, тражили би радте, усавршавање свошх знања у читању полезних књига и књижевних листова, а у приликама би казивали извод те науке пастви свокп. Данас му Ге мотика сво занимање. С муком се знаГу и памте и основна правила вере наше, а то ли друго што. ПоложаГ 1е свештенства такав, да се више за гушу, него за душу брине, а тога неби било кад би плате било. 4. Књиге и новине би више уписника добгнале а тим би се и просвета већма у народу ширила. Свештенству би то посао био, књига у божиГем, па и у свом дому. А како Ге данас? место што би требало и могло и више књига и новина о трошку самог свештенства излазити, кад би се ово, земљорадње ослободило и плаћено било, оно се данас ретко на такве ствари и обзире. Хедини наш духувни лист „Пастир“ с превеликом муком свршуГе две године течаГа свога, и опет не само помоћу свештенства, ко!е вели неране ме новине и књиге, већ њива и мотика. А и тога неби било, кад би плате било. 5. Свештеници постали би ревносниш помагачи просвете и народског напредка у пољскоГ привреди. Они би имали прилике о свакоГ неуредности свошх сељана говорити и поправке препоручивати и доказивати. Могао би говорити своим парохиганима: о чувању здравља и домаћем лечењу болести, и употреблењу бадава лежећег новца на корист имаоца и другога. 0 оннм радовима, кош се лети послугу, а могли би зими и лакше да се израђугу и да други непропадаху док се ови лети раде; о оделу топлом и удесном, а побшати важност скупоценом и луксузном; о завогу женскиња; о сугевершу; о хрђавим обичаима и навикама кошх да се клоне; о грађењу кућа и домаћо! уредби, „што ће њему кула на пенџере, кад у кући нема у тенџере;“ о задрузи и многом коге чему. Данашњи положа! на путу 1 е свешСљеду1е додатак.