Pastir

129

тенику вршити ове наставе еа више страна. Чим проговори парохшанину оно, што овоме ни1е по вољи, он ид несдуша, ил вели: „та остав се попо лакрдме а и подобна; а кад би о задрузи као лепом обичаГу што проговорио, он би тим себи шкодио, почем што Је више кућа, то Ге више колача и колачарских цванцнка, коге неби добигао из задруге онолико, колико од дељених. А тога свега неби заиста било, кад би плате било. 6. Нарохмани би изгубили свако сугевгер^е, па и оно да неваља свештенику плаћати опело одмах ио свршеном свештенодегству што сад чине. А тако 1една нрилика за другом и наГмању би искру тога празноверства угушила. Као год што се хе шеретлуком неким та злоћа раепростирала, тако би ее другим сматраљем ништила. Неки нше имао да плати одмах поиу, па казао да баГагн бабе то вражаГу, како неваља да се одмах плати, па то сви примили за готово. А кад би се присетили да у систематичноГ плати, о перезу напред нлаћагу и опело, коГе се нме ни десило, па им ништа ниГе, онда им ни у подобним стварима неби ништа било. Дакле ни су1ев1ера неби било кад би плате било. 7. Свештеиство би било у правилном поделењу по заслузи, па би се знао, коГе старми, ко млађи, ко треба више да трчи, а ко више да ужива, и та равноправност државна, држала би у љубави пастире духовне међу собно. Често дешава се и по наггори добта по нагбољу парохшу, а по нагбољи и по наЈтору. Па како сматра 1едан другог у том полнжа 1 у? Кад 1е раздор са пастирима, да шта ће бити с паством? На и тога заиета неби било кад би плате било. 8. Свештенство би радо опште ствари прихватало и номоћ сваку, требугућима указивало. А то ге врло природно. Чим човек од другог неочекуГе што, он оно мора сам давати. Ввше од половине данашњих наших свештеника има, кош и нечучу да се повторне тколе отвараду, да се прилози за фонд свештенички купе, и друге 1ош много замашниге *