Pastir

172

У том гадном и чемера пуном времену на свршетву XV столећа, босански народ расцепљен Ге био на четири вере: на Римокатоличку, Шухамеданоку , коГа Ге на1већи мах заузимала, натеранску и лравославну источну; коха 1 е потоња, на1више гоњења трпила од римокатоличке вере па и дан данашњи трпи. 4 ) Пошто се угаси у србству слобода , православље се колебало у васцелом србству, — али опет на Гужног страни Душанове бивше имперте, мање Ге било нападаЈа у првашња времена на православну источну цркву. Срби покорени турцима у грађанском животу бегаху робови свошх победитеља; али вера православна чувала се у србству као свети аманет. Срби на 1угу имађаху у свошг средини главу цркве србске — патригарха — у Пећи и скупљаху се око њега, као око шдне наде и искрице свога живота. Његове речи бегаху светиња у очима васцелог србства и сваки Ге србин свога светог пастира радо слушао, да Ге готов био све што му Ге наГмилше за веру своГу положити и жртвовати. Надање на Исуса Христа и његову божествену науку, нте ослабљевало и малаксавало у души и срцима Срба; а успомена страдања Исуса Христа, олакшавала су страдања и гонења народа србког од мухамеданаца. (Продужиће се.)

Србске Катнхезе на основу сннодалнога катнхнзнса (Од проте Н. Веговића.) (Продужење.)

УзрастноГ д1еци кажем живот цара Давида, нагласуГући његову младост: пасао овце — играо се праћом, учио се нишанити, убио Голтата — непртатеља свога народа, свирао

4 )

По изводу из књига има у Восни и Ерцеговини 1,170.000 душа и то:

а. , Православних б. , Римокатолика в. , Мухамедове вере

П

500.000 170.000 500.000

свега

] Л70.000