Pastir

229

господњег и првог епископа Герусалимског (Гал. 1, 18 и др.) Остали апостоли ваљда су се били тада разишли. Будући Ге се Павле много препирао с еленистама т. Г. Худешма кош су грчки говорили, то су они хтели и њега, као и Стевана, да лише живота. Но Господ Гави се Павлу у виђењу и заповеди му да се одма удали из Херусалима (Д. апост. 22, 17 и др.). Зато ге он, оставивши Херусалим, отишао у Кесаршу. добивши од Браће 1 ) спроводнике; а одавде преко Сириге, он Ге отишао у Тарс, у место свог рођења, где Ге и пробавио, по сво 1 прилици неколико година, и то до 43 године (Д. ап. 9, 26—30). 3. За ово време Варнава 1 е се усрдно занимао са распростирањем хришћанства у Антиохиш, где Ге Гош одпре посегано било семе слова Божига. И почем Ге овде увидео да ће моћи на далеко распрострти царство божше, то отиде у Тарс, да узме за помоћника себи и Павла. Павле радо пође за њим, и радио 1 е загедно са Варнавом читаву годину (гд аитб чокоч), К томе времену треба додати и она виђења, о кохима Ге он после 14 година писао у другом послању Коринћанима (12. 2—4). АнтиохиГа Ге била сада за распространење хришћанства међу незнабошцима то исто , што Ге Херусалим за распространење хришћанства међу Јудешма. т. I. средиште, из кога зраци божанствени просвећаваху таму незнабоштва. Овде су веру1уће први пут незнабошци називали хришћанима (ур(сгаа\ 101 ). У време овог Гедногодишњег делања павловог и варнавиног у Антигохиш , у Худеш ио1ави се страшна глад. и будући су антиГохиГски хришћани држали да су дужни да помогну у телесног невољи оном друштву. од кога су добили нагвећа духовна блага, зато су послали Павла и Варнаву са скупљеном помоћи к представницима цркве 1 ерусалимске. Ово Ге било друго путовање, ко1е ге предузео Павле после свога обраћења и било 1 е 44 год. (Д. апост. 11, 22—30).

‘) Тако су први хришћани звали 1едан другог. Прев.