Pastir

374

рекавши, да л’ 1 е могао остати непослушан таком небеском погаву, и да се Гедина кривица његова састош у томе што он веруге, да ге се испунила надежда отаца и да 1 е Мессига дошао на земљу. Свети плам усхићења апостоловог не произведе утиска на ладно срце државног чиновника Феста; он 1е сматрао слово Павлово као поремећеност ума, шне Ге због велике његове учености. „Булазниш ти Павле, рекне Фест. Велико знање тво1е довело те 1е до лудила.“ „Не, поштовани Фесте, одговори Павле, Га иебулазним, но говорим речи истине и зрелог по1ма“, затим се обрати потврди царевоГ и с растећим тронућем срца упита га: „Веругеш ли царе Аг рипо пророцима!“ и с поузданошћу сам одговори : „знам, да веру1еш.“ Овим обртом Павле нагеданпут пренесе свештени предмет из личног свог расматрања на савест цареву. Агрииа Ге био у толико справедљив што шне хрђаво тумачио речи аиостола, но као раскошан — светски човек нохити ветреном примедбом изгладити минутни упечатак. „Ти мал' ме не убеђу1еш да будем хришћанин“, рекне он. А Павле му одговори: „Да1 Боже, да би не само мал но и са свим , и не еамо ти, но и сви кош ме данас слушагу постали као и Га, хришћанин “ После овога рекне Агрипа, да би се могао и ослободити Павле, да ни1е потражио суда кесарева. Зато се и реши послати га у Рим (Дгеганша апостол. 24, 27—26, 32). 3. Загедно са осталим сужницима Павле 1 е био предан гедном човечном стотинару ТулиГу, кош Ге имао одвести га у Рим. Касне гесени 60. године по Р. X., Павле ге ушао у адрамитеку лаћу; Аристарх и Лука пратили су га. Пловећи сиригском и азигском обалом, они су нашре дошли у МирЛикигски и промену лађу. Непоспешно за пловидбу време отешчавало Ге и задржавало путовање, тако да ге Павле световао остати у пристаништу преко зиме. Но непослушаГу га и хтедоше зимовати у критском пристаништу Фенику. ПутуГући к овом пристаништу страшан ветар довати лађу