Pastir

442

црквенске Герархше од цариградеког патриара и цркве, и како поетаде патриаршиГа у СрбиЈи.

I. Кад се одпоче опгати покрет народа е истока на запад, Срби бегаху изтиенути из Старе СармациГе у БоГку, (у Гедан Гужни део МоравиГе , где и сад живе лужички Срби) и ту живљаху до почетка 7-мог века. У 640. години Гедна половина народа ерпског оставља Бо^ку и креће се на балканско полуострво, где се и настању^е за време императора Ираклига. А мало за тим у току времена и друга половина српеког народа иде за свошм браћом и насељава поменуте пределе. (1). Срби, настанивши се (около 640. год.) у пределима грчке имперте , примише наскоро хритћанство од цариградске цркве и уђоше у састав њене ^ерархиске ооласти. (2). НасељаваГући се они прнзнадоше власт цариградских императора само на речи, а сачуваше опет своГе сопствене управитеље, кош су били бирани по домаћем старешинству и звали се жупани. Оваг стари њихов обичаг нехтеше им за неко време Грци да ремете; Но у току времена незадовољаваГући се овом, тако рећи номиналном влашћу, они хтедоше непосредно да владагу и управља1у над Србима. Оваг одношаг ка цариградском императору и цариградског цркви, имао Ге огроман уплив на цео ход иеторишког живота код Србз. Цариград поче крошти планове, како би потпуно подчинио себи Србе и поставио над њима свога управитеља. А Срби опет изгледаху, е да би се како са (1) ИеторцГа Славенских народа Раића ч. II. стр. 157. (2) Исторша првоб. цркве Славен. Мацтевског стр. 26. Исторша сл. пар. Ранћа ч. I стр. 312. Историга срб. нар. Медаковића ч. I. стр. 17. Исторша срб. нар. Давидовића стр. 29.