Pastir

481

— Грци, и на поелетку, да Срби нису имали своГе сопствене Герархте — чак до св. Сава, и следов. подпадали под власт Цариградских Патригара црквеном одношагу. На измаку XII. в., кад се српски народ прилично утврди у православно! вери; кад се српска држава и политично узвиси, тада се већ хавља у народу мисао и жеља имати свогу сопствену Герархту, а Пастире из свохе средине; тада се Гавише и личности, кохе приведоше у дело жеље народне. Ове личности, као што смо већ казали, беаху: Стеван Немања. и његов син св. Сава, — они положише темељ — како духовном тако и политичном животу српског народа. Онах поредак и одношах српске цркве к Грчкох, коГе они уредише продужава се до времена Стевана Душана гхрвог ерпског цара, или — до 1340. год. (Наставиће се.)

Манданти, нлн ученнцн Јована Крстнтеља. На истоку постохи Гедна чудновата религиозна секта, позната под именом „Мандаити илн ученици Хована крститеља“ коха рачуна само Тована крститеља за правог пророка. У тох секти може се видити емеса многих хелемената:идолопоклоничких, ГевреГских христшанских и муамеданских. 0 наравима и обичахима, религиознош и наравственом учехву Мандаита прича занимљива виђења г. Петерман у свом „путовању по истоку“ (Лашциг 1861. год.) Да би испитао ову верухућу секту, он хе провео три месеца у њином главном становништву у Суг-еш-шиуху ниже Багдада. Из тог његовог причања ми ћемо саобштити сљедеће: У обичашма и обредима ученика Тована крститеља крштење игра нахважнту улогу. Оно се повторава при свакох удобнох прилици; хер у њему они налазе главно средство за опроштење свош грехова. Не само да крштаваху дете одма после рођења када му наричу и име, но крштаваху и поро-