Pastir

563

и до Душана, види се из тога , што 1е и св. Осва уеттпао противу њих. У време Душана римокатоличка вера тешко ге трпљена у Србиш, и њени поклоници називади су се херетицима, усљед чега издао хе Душан едикт, у коме се строго налагало , да се сви они, кош су били православни па у католнштво прешли , опет врате у пређншњу православну веру, а њихове цркве да се преобрате у православне. А да би ово успешнихе било извршено заповеђено хе било архихереима: „Постављати велике протопопе, по свима градовима, местима и селима: Дд козкрлтетг Христ'|АН5, где естк коУи открлти се, дл емг> длдг^тх злпокедл д^уокнгт и дл и\г учлтг ко ксдкгт нгдХг дк5 кх церкки. —- А оне пак, кош не би послушали, и не би се хтели подчинити закону, њих казнити по „закону светих отаца, и употребивши у исто креме и телесну казну. Херетицима и отпадницима од истине вере, кош су и друге навлачили одступити, назначаване су строге казни. Даље строго хе забрањено било херетицима живети међу православним, и ако се хе гдегод нашао. то су му дагмаисали лице, и затим га прогонили. Исто хе тако поступано и са оним, кот хе крио х‘еретика. Брав, закључени између херетика и православном српкињом, само хе у том случаху мого остати у сили, ако се херетив обрати у православихе: у противном случаху, т. х. ако не ступи у православихе, одузимата му хе жена, деца и хедан део имаћа, кот хе се делио између његове деце. Он 1е одма удаљаван од свохе породице, и нихе имао право живити ш њом. Римокатолици сло бодно су могли сврхнавати богоелуженихе по обреду свохе цркве, но само су морали одвохено живитн од православних Но у опште говорећи, на католике строго се хе пазило, да не би по свом лукавству одвраћали народ од православне вере. Закони против римокатолицизма, по већох части тицали су се босанских и Далматских предела, хер католицизам, тамо се хе силно био распространио.