Pastir

561

вивпго цара македонског, алванског , вугарског, српског , маџарског угровалашког и млогих других лредела самодржца. Подлиност овога законика Душанова неподлежи никаквоГ сумњи, 1ер 1 е призната свима знатним елавенским историцима , а и дан данашњи налази се неколико екземплара у рукопису од истога. Поред осталих врлина и недостатака овога законика, о кошма би се могло говорити ми ћемо напоменути само три црте његове. Прво што се из овог законика види, да ге народ српски Гош у оно време издавао законе на скупштинама; друго. што у целом грађанском оделу или оним §§ кош говоре чисто о грађанским стварима веге чисто дух народног живота без сваког подражавања етранским закодавствима. што код других славенских закона старога времена нема; и треће што она правила овога законика, коха се односе на веру и цркву, сасвим на против позаГмљена су већином или чисто копирана од ондашњих грчких црквених установа/ Прве две црте показуГу да су Срби онога времена достигли били високи ступањ цивилисациГе и то много више, него многи други народи ондашњега времена; а трећа показуГе, да су примали све оно што се тицало вере и цркве од других немислећи уколпко се слагало са животом народним оно што су примали. Ове две противности у законику душанову могле би се обгаснити овако: Душан био Ге воспитан у вери и строги хришћанин ; бавио се дуго време у Цариграду,- 6 месеци у св. гори и за то време могао се упознати с установама грчке цркве, и потом унети ове установе у српеки живот ненаилазећи у томе на противнос какву од стране свештенетва, ко1е Ге надлежно било да о томе гласа даде, као што никада ни Гедан владар српски на1е имао Гавне опоре од свештенства, па макар какве реФорме чинио у земљи. Сасвим другоГачте 1е ствар етагала при издавању уредаба и закона грађанског