Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

142. Т. МАРЕТИЋ

могуће. Велики део овога певања управо је народна прича (гатка) у стиховима.

56. 57. тј. ја не знам, да лити допушташ, да кола тако дуго стоје, док ја посао свршим,

13. 74. тј. путујем у Видарбху, да ти дам прилику, да докажеш твоју велику вештину у вожењу. Тако Ртупарно мисли, али су његове речи „тебе ради“ истините и у другом смислу, којега Ртупарно не може знати, т.ј. Дамајантина лукавост иде за тим, да Вахук (Нал) дође к њој у Кундин; није њој стало до Ртупарна, него до Нала!

87. Није јасно, зашто овде Ртупарно каже: једно место на „назначеној“ грани, а у стиховима 41. 42. каже: две гране с огранцима, т.ј. две гране којегод, а не назначене.

104. Да је Ртупарно вешт у коцкању, то је речено већ у пев, ХГУ., ст. 80, 84. Вештина погађати велике бројеве и вештина у коцкању сродне су међу собом, једна је и друга плод велике домишљатости и брзине у умовању.

105—126. Овде се извршује оно, што је Каркоток навестио Налу у пев. Х!У,, ст. 77—91. Ртупарно у ст. 115—116. каже Налу: засад не треба да ме научиш твојој вештини у коњма, има времена, да ми то уздарје даш. То Нал чиниу пев, ХХУ., ст. 63—70. — Пошто Нал стече вештину у коцкању, не може му Калиј ништа више наудити, зато излази из њега.

121—122. О Каркотакову отрову види у пев. Х!У,, ст. 58. 59.

123. У пев. МГ, 23. 24, Калиј куне Дамајанту, а кунући Дамајанту куне он посредно и Нала; непосредна га не куне, јер се боји претње богова у пев. М!, ст. 43—50. Калиј Дамајанти непосредно нигде не чини зла никаквог, него само Налу, јер зна, да тако уди и Дамајанти. — „огањ клетве“ значи: страшна клетва, која човека као пали.

135—136. Дамајанта проклиње Калија у пев. Х!, ст, 61—69, Калпј се боји споменути право име Дамајантино, па је зато зове: мати Индраселова (види У. пев., 187),

141. тј. Каркотака, види пев. ХЛУ., 57—64.

150. Калиј се страшно боји Налове клетве, јер зна, колико је зла претрпео од клетве Дамајантине. Како су стари Индијавци приписивали страшну силу клетви, када тко кога прокуне за какво зло дело, што се види и из свршетка Х!. певања, где Дамајанта куне безобразног ловца, те он од њене клетве мртав пада на земљу.

152. Како је Нал човек благе ћуди и добра срца, то он показује не само овде, где неће да се освети своме великом злотвору, него и у пев. ХХМ, ст. 89—100.

153. „пун страха“, јер се боји, да би се Нал могао предомислити и проклети га.

156. „невидљив беше другима“, т.ј. Ртупарну и Варшнеју.

163. У ст. 91, каже се, да је Нат1 био скочио из кола.

166. Још и данас мисле Индијанци, да је дрво вибхитак стан злих духова.