Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПРЕДГОВОР - КМ

Пошто сам навео, у чему сам се угледао на метрику народних наших песама, треба да наведем и оно, у чему се нисам хтео на њу угледати, Познато је, да се у нашим народним стиховима врло

често налазе грдне елизије (т. |. сакаћење речи), на пр. да ј у мене што ј у цара благо, — да мис оће драги смиловати, — обоје ћем изгубити главе, —- мала ш' фала, бела вило, — осшаш' Турци у

тори плачући и т. д. Тако сакатити речи ја никад нисам хтео у својим преводима, јер сам свагда држао, а и данас држим, да то језик нагрђује. Ни народ није непогрешљив! — Изузетно мислим, да се и уметним стихотворцима може допустити у 2. падежу множине, на пр, годин, стотин, Турак' место: година, стотина, Турака, јер они су краћи облици некад у језику били веома обични, па се као архаизми могу у песмама и данас узимати. Гдекоји се такав краћи облик може наћи и у овоме преводу.

ЈУ,

Не мислим никако, да сам све и свуда тако превео, да се овде онде не би могло ово или оно лепше и боље рећи, Тко буде икад с те стране овај мој превод просуђивао, нека узме на ум, да је санскрт језик веома бујан, много богатији од нашега, да му је начин изрицања (фигуре, узречице) понајвише различан од начина изрицања у нашем језику онако, како се индијска прашума пре 2000 година разликовала од какве данашње шуме у нашој отаџбини. Где је за који појам у нашем језику само једна реч или две, тамо сансктрт често има по десетак или више синонима (за наше „слон“ има санскрт до сто речи!); отуд је јасно, да наш језик не може санскрта у свим његовим финоћама стизати,

естетичкој вредности песме о краљу Налу, њеној композицији и особинама, којима се разликује од епских дела спеваних у Европи, не ћу овде да говорим, да се овај предговор сувише не отегне. Којешта, о чему би се овде могло говорити, многи ће читатељи и сами опазити. Главно је, да песма чи-