Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

328

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

Коју данас под облака

Диже твоја мишка јака, ;

__ Ово носим млада твоме

Ја јунаштву големоме. Прости, ћако, од онога, Знадеш, узех ја старога,

А ти, деде ову једну!“ Вођа испи чашу ледну.

=— „Дед нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад јуначке добре среће Вођа попи, мома точи, Да с и бале њој осмочи, Једну, другу: „ћерко, доста, Ваља с' бринут и за госта... Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца. На сто бокал меће мома,

А јунаци на њег ома.

Ал за цуром с вођа маша, Ма умаче декла наша.

= „Лака нојца!" дивна рече Па из избе већ утече.

јз

«

Први петли, а њих ево Џопадали десно, лево, Па спавају ко заклани, Пусто пиће све стамани; А сувише, гле стражара, Пао покрај господара, Па к'о и он рче, дува, Место њега пушка чува,

120:

125

130

135

140

145