Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
328
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
Коју данас под облака
Диже твоја мишка јака, ;
__ Ово носим млада твоме
Ја јунаштву големоме. Прости, ћако, од онога, Знадеш, узех ја старога,
А ти, деде ову једну!“ Вођа испи чашу ледну.
=— „Дед нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад јуначке добре среће Вођа попи, мома точи, Да с и бале њој осмочи, Једну, другу: „ћерко, доста, Ваља с' бринут и за госта... Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца. На сто бокал меће мома,
А јунаци на њег ома.
Ал за цуром с вођа маша, Ма умаче декла наша.
= „Лака нојца!" дивна рече Па из избе већ утече.
јз
«
Први петли, а њих ево Џопадали десно, лево, Па спавају ко заклани, Пусто пиће све стамани; А сувише, гле стражара, Пао покрај господара, Па к'о и он рче, дува, Место њега пушка чува,
120:
125
130
135
140
145