Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ И подемеја помешало; Прикупљене стоје веђе, Ал' за мало, па све пређе; 250 (Он трепетну, из сна прену, Што ли ми га отуд крену 7 — Доба веће2 Зар већ зори: Спази свећу е још гори. Она глену украј себе. 255 — „Кога видим, тебе — тебе"...

сл

Па с уздркта и укочи, Онда боље упр очи, Већ му лакше срце бије, Ког мишљаше, овај није. . 260 Сад познаде: крај њег, ево; Стоји чедо крчмарево,

И около главом ману,

Глену на ту, на ну страну,

Ал' од друста немилога

На опргзу ни једнога,

(Све поспало, попадало.

То с' на чудан смеј му дало: „Дакле ти си стража моја“ „Мучи, ја сам стража твоја, 270 Брже, само, скачи, бежи,

Ко Су сл

Брже, брже, не отежи !" —

(Ова речца, што изусти,

У срце му мелем пусти. Он с' примаче, погледа је, Што изрече истина је, Што невере јоште било, Њено око истопило. „Брже, брже, ма ти тамо, Немај бриге, брже амо, 2590. -—= 1 -а

5 сл