Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

У БР -0 1

Ја помогох њима мало, Но то није ни требало; . _ Амо брже!“ — ово рече, И ужета већ пресече,

Боже благи, Боже мили,

Какво чудо за час тили7 Мало пређе смрт немила Тако близу, близу била; Већ гавране виде гладне Саврх главе своје јадне,

Како с вију и радују,

Јер ће скоро да благују, Па, гле, за час неста муке,

Просте њему опет руке. Сва милина од некада Хвати му се срца млада, — Ој, животе,,. свети, Тешко ли те прегорети, Па и да си јад до јада, Опет ниче међ њим нада Јад до јада бар је ишта, Ал у смрти нигде ништа,

И на ноге он поскочи, Тамо-амо баца очи,

Па опази верну другу Та баш ону пушку дугу, А поред ње и те мале,

Што му никад не слагале,

И поред њих ножа веља, Сад му сасвим мирна жеља: „Ма фишека, још фишека!“

285

290

300

305

310