Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
~ о и - 395.
Ма се сјаје на висини; | Јошт он тамо, још царује, 5 4 Јотт около погледујг,
Ма пун туге и пун јада, Јера види е пропада.
И на поље Урош гледну, Те пећину ману ледну, Где је данак преданио, Од злотвора својих с скрио, 35 Гледну данку на висини,
Последњи се њему чини;
Па ка земљи спусти очи,
Онда једном стазом крочи, | ·" Поред једне стене сави, ер 30 а | Два-три крока, па с устави. је |
(сл Су
Гроб пред њиме, ох, чиј ли је7
Ма на њему плоче није,
Само један крстић мали,
Али и он мучке жали; У 360
Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту лега.
Али Урош познаје га.
Стоји хајдук украј гроба
Оборио ока оба, Е 365: Стоји срца преломљена,
Као душа осуђена:
+(Ох, да рану већ преболе', | У] " Да сам и ја ту већ доле !" 554 Таку речцу он изусти, ЗтЕ Па с' крај гроба доле спусти.
— „Брзо оде прамалеће,
Ја почупах своје цвеће,