Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

~ о и - 395.

Ма се сјаје на висини; | Јошт он тамо, још царује, 5 4 Јотт около погледујг,

Ма пун туге и пун јада, Јера види е пропада.

И на поље Урош гледну, Те пећину ману ледну, Где је данак преданио, Од злотвора својих с скрио, 35 Гледну данку на висини,

Последњи се њему чини;

Па ка земљи спусти очи,

Онда једном стазом крочи, | ·" Поред једне стене сави, ер 30 а | Два-три крока, па с устави. је |

(сл Су

Гроб пред њиме, ох, чиј ли је7

Ма на њему плоче није,

Само један крстић мали,

Али и он мучке жали; У 360

Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту лега.

Али Урош познаје га.

Стоји хајдук украј гроба

Оборио ока оба, Е 365: Стоји срца преломљена,

Као душа осуђена:

+(Ох, да рану већ преболе', | У] " Да сам и ја ту већ доле !" 554 Таку речцу он изусти, ЗтЕ Па с' крај гроба доле спусти.

— „Брзо оде прамалеће,

Ја почупах своје цвеће,