Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

У _ БА ОЈ-

397

Ко ка њему ово стиже 7

Ко ли гледа тако њега 7

Сав се стресе, да л да бега: — „Ко си, ко си у то доба 7 Ма страшна си ка из гроба!" — „Да, из гроба и страхоте Ја дошетах амо по те. = Послала ме..." — „Ко2" — „Де Де протреси мозак клети!

Ма ти с глава заборавна,

А било је већ одавна,

Ма гроб и тог, што ту лега, Заборави л већ и њега 2"

За срце га реч прихвати: „Па-ти, мати, па ти, мати ! Бежи, бежи, отле хајде, (Ох, тако ме не гледајде,

Глај ме мачим и сабљама, Глај запетим тим пушкама, Глај ме муњам, глај топима, Само немој тим очима!"

Ману руком, главом ману, Па на другу клону страну, Неста света, оста тмина, Оста пуста та празвина ; Сред празнине сам он лега, Грех претешки око њега, Под грехом се душа сави, На одбрану заборави,

Е, претешки грех стиснуо, Да би дуже, би свиснуо, Заче с душа отимати,

410

420

425

439

435.

ПВП а сала.

Ни или

де и падала: и авсити