Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

У РА 0 1

Већ долете, већ притече, Већ крај њега млада клече, Већ се над њим млада сави, Већ на груди руку сави, „Помоз Боже, јоште није, Још му, још му срце бије!" Диже главу, оком плану, Па једноме плахо ману. Хајдук стиже,-већ дигоше, Већ га отле- понесоше, „Брже, брже, ао јада!“ Хајдук пушта, доле пада, Разнело му зрно главу, Пада, јадан, он у траву, Стиже - други, већ га носе, __Лете њојзи црне косе. „Брже, брже, тамо к реци,“ Па понеси и потеци;

Ал кроз нојцу зрно пишти! Ох, хајдуче, да л те тишти7 Зрно стиже,

Ето, хајдук паде, ни се диже. И њег лоша копца снађе Ту за облак месец зађе,

И тамно је, са свим тамно, Ма још траје бој помамно.

Бој утоли, све би тише, Јоште жубор, ништа више, Ма сад пуче, ох, кога ли Опет мајка то ожали 7 Јоште једна, тад свег неста, Већ и жубор скоро преста,

408

600

_ 605

610

615

620

625

630

26"