Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

шп ис е мо ал 1749 -

то, што не можеш своју реч одржати, ТА реч коју си кнезу дао, само је та: да од њега више него за три године помоћи примати нећеш. Ја бар из дојакошњих твојих речи и писама више разабрати не могу, И ако је тако онда ми се тај твој посао, као што рекох, врло чудан чини. Но може бити да ту још кака друга реч има Е онда гледај па ме обавести. | Поздравља те Вук,

Збогом.

Твој БРАНКО

ХХМН. У Бечу, 9. р. јануара 853.

ЂУРО БРАТЕ !

Твоје писмо од 28. р, Окт. примих 3. Нов. Првих десет дана не наканих се никако да ти одговорим, а доцније не могох, јер почех крв бацати ећс, и падох у кревет. Сад сам се мало отео, за докле — ко то зна! Гбђе! вели да су ми се на плући већ (шђетсш-и заметнули, Ето весеља!

У томе писму па и у другоме што пре ту Проти писа, желиш чути моје мисли о оној својој ствари, То ми је мило Ђуро, али би ми још милије било, да си то још пролетос од мене искао, Јер колико ја твоје ствари познајем никако не могу одобрити, што си до сад починио, Ти си јамачно имао узрока за све то особито што дође у Београд, зко ништа друго, а оно неко надање, Надао си [се] као што чух (истина не од тебе) професури штатистике, а ко зна чему неси још Но зашто ти мени о том своме надању ништа не јави, да се поразговоримо, Ти ћута, и само ми јавља: Писах кнезу ејс, — Овијех дана идем у Београд ејс, ејс, — шта сам на то знао7 Ћутах и ја, и тако ствар дође где је, и управо се